REM do daljeg ne radi: Jedini štrajk u državi koji vlast podržava

Beograd, 21.12.2022. –

Četiri sata verbalne borbe u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje – opozicija tvrdi da je REM u štrajku već godinama i da ne radi svoj posao, dok vladajuća većina osuđuje „medijsku hajku” na REM i podržava njegov (ne)rad. „Pobedu” su odneli naprednjaci, koji su podržali REM. Opozicija najavila da će tražiti smenu članova Saveta REM-a jer su štrajkom prekršili zakone i Ustav.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio je na jučerašnjoj sednici zaključak kojim se daje podrška Regulatornom telu za elektronske medije (REM) u obavljanju poslova koji su definisani zakonom, a takođe pokazuje i razumevanje za odluku o obustavi rada tog tela. 

Odbor smatra, kako je pročitao Nebojša Bakarec (SNS), i da je rad REM-a ozbiljno ugrožen, kao i bezbednost članova Saveta i svih zaposlenih, usled pritisaka, pretnji i uvreda koje su u dužem periodu upućene ka njima. 

Siniša Kovačević, predsednik Odbora, imao je svoj predlog zaključka, ali ga je naknadno povukao. Kako je saopštio, volja većine je neopoziva. On je pozvao REM da prekine sa štrajkom i završi proces dodele pete frekvencije.  

Savet Regulatornog tela za elektronske medije doneo je, naime, 9. decembra odluku o obustavi rada, jer su, kako je saopšteno na sajtu REM-a, godinama izloženi pritiscima „dela opozicionih političkih stranaka, nezavisnih medija i dela organizacija civilnog sektora”.

Olivera Zekić je izjavila da će REM prestati sa štrajkom kada policija pronađe i kazni osobu koja je nacrtala kukasti krst na zgradi njenog kolege, kao i kada prestanu pritisci u vezi sa odlukom o dozvoli za petu frekvenciju. 

Policija je, inače, privela osobu koja je iscrtala kukasti krst na zgradi zamenika predsednice Saveta Milorada Vukašinovića.

Zekić: Medijska hajka na REM zbog pete frekvencije

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a, objasnila je da je odluka o štrajku tog tela doneta zbog pritiska i hajke medija koji posluju u okviru Junajted grupe (N1, Nova S), a u vezi sa dodelom pete dozvole za nacionalnu pokrivenost.

„Nedeljama smo pod koordiniranim siledžijskim pritiskom da na konkursu za dozvolu za televiziju sa nacionalnom pokrivenošću istu damo jednoj televiziji. Ispred sebe imam pres kliping, sve je negativna konotacija, od 5. do 13. decembra, što je rezultiralo pretnjama koje su članovi Saveta REM-a dobijali i crtanjem kukastog krsta na zgradi u kojoj živi moj zamenik Milorad Vukašinović”, rekla je Zekić.

Poslanica i potpredsednica Demokratske stranke Tatjana Manojlović istakla je da su članovi Saveta REM-a odlukom da stupe u štrajk prekršili Ustav, Zakon o štrajku i Zakon o državnim službenicima, jer su javni funkcioneri i nemaju status zaposlenih, pa ni pravo na štrajk. Ona je najavila i da će poslanici opozicije zatražiti smenu članova Saveta REM-a, za koju je potreban potpis najmanje 20 poslanika.

Poslanik koalicije Moramo-Zajedno Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da je Savet REM-a u štrajku od kad je na čelo tog tela došla Olivera Zekić.

„Nije REM privatna tezga na pijaci da može da stupa u štrajk. I nemojte mnogo da kukate na kukaste krstove, vi živite u zemlji gde se novinarima pale kuće, za to vas je baš briga. Jer da radite, ne biste dozvolili onakvu količinu otrova koje sipaju Pink i Hepi trujući masovno svaki dan građane, i vi biste ih bar opomenuli. Vi to ne radite jer ste vi robovi jednog čoveka kojem služite”, ocenio je Ćuta. 

Zekić je na to odgovorila da je zaposlenima u REM-u „preko glave” pritisaka i da već sedam godina ona prolazi kroz „toplog zeca” od strane medija, civilnog sektora i opozicije.

RTV I DALJE NA BUDŽETU

Na sednici Odbora usvojene su i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, kao izmene zakona kojim se reguliše naplata takse za RTS i RTV, koje je podnela Vlada.

Izmenom je predviđeno da se RTV Vojvodine do 31. decembra 2023. godine delimično finansira iz budžeta.

Takođe je produžena naplata takse kako bi se otklonile „okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa”. Za sprovođenje tog zakona obezbeđeno je 900 miliona dinara.

Izvor: Cenzolovka