Milioni opredeljeni za medije nestali iz budžeta Novog Sada i Pančeva, gradova koji su bili među najvećim finansijerima prorežimskih tabloida i televizija

Novi Sad / Pančevo, 27.02.2024. –

Uprave u Pančevu i Novom Sadu već godinama izdvajaju milione za tabloide koji krše Kodeks novinara i za nacionalne televizije koje podržavaju vlast. Posle donošenja zakona po kome je uslov da mediji koji dobijaju novac na konkursima ne budu kažnjavani zbog kršenja Kodeksa, iz budžeta u ova dva grada izdvojeno je devet, odnosno šest puta manje novca za medije.

Prema Odlukama o budžetu Grada Novog Sada i Grada Pančeva za 2024. godinu, iznos za medijske konkurse drastično je smanjen. Već godinama se na konkursima za medije za grad Pančevo izdvaja oko 40 miliona dinara (prošle godine 42), dok je ove godine opredeljeno samo 4,4 miliona dinara.

Slično je i u Novom Sadu – ranijih godina izdvajano je 85 miliona (iz dva konkursa), dok je ove godine budžet za medijske konkurse smanjen više od šest puta i iznosi 13,9 miliona dinara.

Ostali veći gradovi koji izdvajaju veću količinu novca za medijske konkurse, poput Niša (85 miliona prošle godine i 85,5 miliona ove), Novog Pazara (prošle godine 46, ove 39), za 2024. godinu predvideli su iste ili slične iznose.

Gradovi poput Leskovca ili Subotice su i povećali izdvajanja. Subotica sa 46,3 miliona u 2023. godini na 51 milion u 2024. Leskovac je uvećao sredstva za medije za čak 10 miliona – sa 40, koliko je bilo prošle, na 50 miliona ove godine.

Slično je i sa ostalim gradovima u Srbiiji: Vranje je prošle godine opredelilo za medijske konkurse 25 miliona, a ove godine za pet više; Pirot sa prošlogodišnjih 35 na ovogodišnjih 40 miliona; Zrenjanin je za medijske konkurse namenio po 20 miliona i prošle i ove godine; Čačak prošle godine 25 miliona, sada 20.

Nije jasno zbog čega su iznosi za medije u Novom Sadu i Pančevu drastično umanjeni, niti da li će i na koji način novac za medije biti dodeljen. U oba grada obećani su nam odgovori, koji do danas nisu došli do nas. Nije nam odgovoreno ni da li će rebalansom budžeta biti uvećana sredstva za medijske konkurse, niti na šta će biti potrošen novac koji je prethodnih godina služio za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Filipović: Zakoni se često izvrgnu u svoju suprotnost

Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za Cenzolovku kaže da nema opravdanja za ovakvo drastično smanjenje budžeta za projektno sufinansiranje.

„Novi ZJIM propisuje da se jednom u tri godine radi sveobuhvatna analiza potreba za medijskim sadržajima u datoj zajednici koja bi trebalo da sadrži i neophodan budžet na godišnjem nivou koji se izdvaja u te svrhe. Kada organi koji raspisuju konkurse budu izradili ovu analizu, više neće biti moguće paušalno određivati koliko novca će alocirati za informisanje“, objašnjava Filipović.

Ona smatra da će ukidanje novca za medijske projekte imati za posledicu uskraćivanje relevantnih informacija građanima koje su im potrebne da bi donosili informisane odluke.

„To je ono što smo zapravo hteli da izbegnemo izmenama medijskih zakona i da unapredimo raznovrsnost i kvalitet medijskih sadržaja. Ali svaki zakon može da se izvrne u svoju suprotnost, što se nama u Srbiji dešava već decenijama unazad“, napominje ona.

Sankcije za nepoštovanje Kodeksa 

Novim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je donet u oktobru prošle godine, pooštreni su kriterijumi za ocenjivanje projekta. Konkursne komisije, kao i ranije, oceniće koliko se svaki prijavljeni medij drži profesionalnih i etičkih standarda.

Obavezno je priložiti podatak da u prethodnoj godini nije izrečena mera Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili Saveta za štampu (SZŠ) – za štampane i onlajn medije. Sada postoji i sankcija za kršenje te odredbe za odgovorno lice, od 50.000 do 150.000 dinara.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, za Cenzolovku kaže da ne može da zna zašto su iznosi za medije smanjeni u navedenim gradovima, ali da se nada da će nove odredbe unaprediti sistem projektnog finansiranja medija.

„Mislim da je dobro što je uvedeno bodovanje projekata, jer se smanjuje mogućnost proizvoljnog odlučivanja. Sada članovi konkursne komisije u principu neće moći da ignorišu naše odluke, kao što se do sada dešavalo, već će morati da oduzmu bodove medijima koji imaju izrečene mere regulatornih ili samoregulatornih tela, pod pretnjom sankcija iz zakona“, napominje Novaković.

Poštovanje Kodeksa, koje je kao uslov za dobijanje državnog novca u jednoj od faza predugačkog procesa usvajanja Zakona o informisanju i medijima, bilo je predmet ozbiljne rasprave među članovima radne grupe za izradu zakona, povremeno se činilo da će svako moći da osniva svoje savete, na čemu su insistirale pojedine vladine-nevladine organizacija iliti GONGO, udruženja koja podržavaju vlast.

Nedavno je donet i novi Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je objavljen krajem januara u Službenom glasniku. Za razliku od prethodnog, novi pravilnik predviđa bodovanje predloženih članova pri izboru komisije, bodovanje projekata po kriterijumima i obavezno raspisivanje konkursa do 1. marta tekuće godine, uz pretnju sankcijama ukoliko se poziv ne objavi do navedenog datuma.

Da li tabloidi ostaju bez miliona?

I Pančevo i Novi Sad godinama na konkursima podržavaju i medije koji redovno krše Kodeks novinara Srbije. Prema podacima Saveta za štampu, u 2023. godini „šampioni u kršenju Kodeksa“, kao i prethodnih godina, bili su o Srpski telegraf, zatim Alo i Informer, Večernje novosti, pa Kurir. Upravo te medije finansiraju i pomenuti gradovi.

Samo prošle godine Grad Novi Sad je kroz dva konkursa izdvojio 2,3 miliona dinara za Adrija mediju, u čijem je sastavu tabloid Kurir. Tabloid Alo je dobio 1,5 miliona, Večernje novosti 2,34 miliona dinara. Najviše novca otišlo je Novosadskoj TV – čak 12,34 miliona dinara. Novac su dobile i druge komercijalne televizije koje podržavaju vlast – B92 čak tri miliona, TV Prva i Kopernikus po milion.

Grad Pančevo već godinama finansira tabloide, ali i pančevačke medije koji imaju izrečene mere Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Naime, tokom 2019. godine Radio-televiziji Pančevo izrečene su tri mere upozorenja, ali je i nakon toga, 2020. godine, ova medijska kuća preko produkcija dobila čak 19 miliona dinara, od ukupno 40 miliona, koliko je izdvojeno za konkurs.

Iste 2019. godine Kodeks novinara Srbije kršio je i portal epancevo.rs, koji je dobio čak devet opomena Saveta za štampu, ali je taj medij na pančevačkom medijskom konkursu 2020. godine dobio 1,7 miliona dinara, a novac su dobijali i u drugim opštinama. Prilikom dodele sredstava, konkursna komisija ni tada, kao ni godinama ranije i kasnije, nije uzimala u obzir članove tadašnjeg Zakona o javnom informisanju i Pravilnika o obavezi pribavljanja izrečenih mera od regulatornih i samoregulatornih tela, niti kršenje Kodeksa novinara Srbije i medijskih zakona i pravilnika.

Lošu praksu izveštavanja preuzeo je i nedeljnik Pančevac, koji je postao svojevrsni šampion u kršenju Kodeksa tokom prethodnih godina. Tokom 2022. i 2023. taj nedeljnik je dobio najmanje 13 javnih opomena Saveta za štampu. Ipak, to nije sprečilo komisiju i gradonačelnika da im, kao i svake godine, dodele po nešto više od pet miliona dinara.

Pančevo svake godine finansira i neke od tabloida koji najviše krše kodeks, poput Informera, Srpskog telegrafa, Alo, Kurira…

Novac na mala vrata

Neizvesno je da li će, u skladu sa novim zakonom i pravilnikom, mediji koji krše Kodeks ostati uskraćeni za budžetski novac. Evidentno je da za neprofesionalizam televizije uglavnom prolaze nekažnjeno, s obzirom na to da REM većinu vremena ne radi svoj posao i ne kažnjava emitere za brojne prekršaje.

Nakon donošenja novog Zakona o elektronskim medijima REM je, prema mišljenju Tamare Filipović, generalne sekretarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, upao u još veću hibernaciju i sad ama baš ništa ne ispunjava od svojih zakonom predviđenih obaveza.

„Iz tog razloga jedan od kriterijuma – privrženost etičkim standardima za elektronske medije – komisije će ocenjivati najvišom ocenom, jer REM nije radio svoj posao, i zbog toga će, recimo, štampani i onlajn mediji biti u goroj poziciji, jer Savet za štampu vredno radi svoj posao“, smatra Filipović.

Kada su u pitanju skromni budžeti opredeljeni za projektno sufinansiranje, koji su i do devet puta niži nego u prethodnoj godini u pojedinim opštinama, ona sumnja da je već pronađen način da se onima koji ne poštuju profesionalne standarde te ne rade u interesu javnosti već u interesu različitih interesnih grupa dodeli novac kroz druge mehanizme kao što su javne nabavke, direktni ugovori itd.

„Zbog toga je neizmerno važno da Agencija za privredne registre u što kraćem roku počne da beleži sva javna davanja koja odlaze ka medijima, a što je propisano takođe novim ZJIM“, ističe sekretarka NUNS-a.

Novi ZJIM i Pravilnik je između ostalog uveo i novinu da podržani projekat ne podrazumeva praćenje društvenih, ekonomskih, političkih, kulturnih, sportskih i drugih dešavanja na dnevnom nivou (vesti, centralna informativna emisija, jutarnji program, pregled dana i sl.), što je uobičajeni koncept velike većine podržanih projekata tokom poslednjih osam godina.

Pravilnikom je predviđeno da se proces projektnog sufinansiranja realizuje preko Jedinstvenog informacionog sistema, koji bi prema Zakonu trebao da počne da se primenjuje sledeće godine.

Što se tiče konkursnih komisija, i taj član je detaljniji i sada postoji i poseban formular za njihove biografije, koji bi, prema oceni Tamare Filipović, trebalo da pokaže stručnost ljudi koji sede u komisijama za ocenu projekata.

Izvor: Cenzolovka